Dečije posuđe bez BPA: Šta treba da znate kao roditelj

Šta je BPA i kako dospeva u hranu

Bisfenol A (BPA) je sintetička hemikalija koja se koristi od 1960-ih godina u proizvodnji polikarbonatne plastike i epoksidnih smola. Polikarbonatna plastika se prepoznaje po oznaci recikliranja broj 7 sa slovima PC. Epoksidne smole se koriste za oblaganje unutrašnjosti metalnih konzervi.

Problem nastaje kada BPA migrira iz posude u hranu ili piće. Ova migracija se ubrzava u tri situacije: kada je hrana topla, kada je kisela (paradajz, voćni sokovi, citrusi) i kada je masna. Kod dečijeg posuđa, ova tri uslova se redovno poklapaju - topli obroci, voćne kaše i masniji dodaci su svakodnevnica u dečijoj ishrani.

Evropska unija je 2011. godine zabranila upotrebu BPA u dečijim flašicama, a mnoge zemlje su od tada proširile ograničenja i na druge proizvode za decu. To je jasan signal da regulatorna tela prepoznaju rizik.

Kako BPA utiče na dečiji organizam

BPA pripada grupi supstanci poznatih kao endokrini disruptori - hemikalije koje imitiraju ili blokiraju prirodne hormone u telu. Konkretno, BPA imitira estrogen, ženski polni hormon koji igra ulogu i u razvoju muških i ženskih organizama.

Deca su posebno ranjiva iz nekoliko razloga:

• Manja telesna masa znači veću koncentraciju hemikalije po kilogramu težine.
• Organi su u razvoju i osetljiviji na hormonalne poremećaje.
• Metabolizam deteta nije u potpunosti razvijen za efikasnu eliminaciju štetnih supstanci.
• Deca unose više hrane u odnosu na svoju telesnu težinu nego odrasli.

Ovo ne znači da treba da budete u panici, ali znači da je razumno preduzeti praktične mere, a izbor posuđa bez plastike je najsigurnije rešenje.

BPA free nije dovoljno: Na šta još obratiti pažnju

Oznaka "BPA free" je dobar početak, ali nije kompletna garancija bezbednosti. Industrija je naučila da koristi termine koji zvuče umirujuće, a da pritom zameni jednu problematičnu hemikaliju drugom. Evo na šta treba dodatno obratiti pažnju:

Najpouzdaniji pristup je izbor materijala koji po svojoj prirodi ne sadrže plastične hemikalije: nerđajući čelik, emajl, keramika i staklo. Više o ovim materijalima pročitajte u vodiču o zdravom dečijem posuđu.

Praktični saveti za smanjenje izloženosti BPA

Pored izbora pravog posuđa, postoje i druge praktične mere koje roditelji mogu preduzeti u svakodnevnom životu:

• Ne zagrevajte hranu u plastici: Čak i BPA free plastika može osloboditi druge hemikalije pri zagrevanju. Koristite staklo, keramiku ili metalno posuđe za toplu hranu.
• Izbegavajte konzerviranu hranu za decu: Unutrašnjost metalnih konzervi je često obložena epoksidnom smolom koja sadrži BPA. Birajte svežu ili zamrznutu hranu kad god je moguće.
• Zamenite oštećenu plastiku: Ogrebana, izblednela ili deformisana plastika brže oslobađa hemikalije. Ako plastično posuđe pokazuje znake habanja, zamenite ga.
• Perite plastiku ručno: Mašina za sudove ubrzava degradaciju plastike. Ako i dalje koristite plastično posuđe, perite ga ručno blagim deterdžentom.
• Ne stavljajte kiselu hranu u plastiku: Paradajz sos, voćne kaše i citrusni sokovi ubrzavaju migraciju hemikalija iz plastike.

Materijali koji su prirodno bez BPA

Umesto da tražite plastiku sa "BPA free" oznakom, mnogi roditelji prelaze na materijale koji po svojoj hemijskoj strukturi uopšte ne mogu sadržati BPA:

U našem asortimanu hrana uvek dolazi u dodir sa nerđajućim čelikom. Silikon je prisutan samo kao struktura, usisni uložak na dnu činije, omotač oko ivice, ne kao površina koja nosi hranu. Pogledajte tanjire za decu za detaljno poređenje tipova i veličina prema uzrastu.